MISTER NO
Epizoda: Izgubljeno utvrđenje / Ukleta kula
Napis’o: Kaštelan Alfi
Nacrt’o: Bruno Šizika
Iako hronološki gledano, ovo ne predstavlja poslednji rad lepog brke Bruna na pilotu, u realnosti, ovo mu je bio poslednji strip na pilotu, i ujedno kraj saradnje na ovom junaku, jer je epizode ''Spora Osveta'' i ''Pilot Uragana, nacrtao znatno pre ove. A šta se zbilo... znači, Alfi je napisao epizodu, a on i Bruno su se u principu ok slagali, znači, izađu tu i tamo na pivo, odigra se koja partija domina, ’’čoveče ne ljuti se’’... al kad je rad u pitanju, obojica su bila posvećena radu do jaja! I sve je lepo krenulo, Bruno je epizodu započeo ok, govorio je sebi, ’’ovo će mi biti najbolje nacrtana epizoda do sada, ima da budem najbolji!’’ Međutim, u pregradnom delu kancelarije u kojoj Bruno obitava dok crta u Seržovom studiju, zazvoni mu crveni telefon – sprava, za koju znaš da kad zazvoni, znaš da te zove gazda Serž. I ništa, javi se Bruno, kad ono gazda.
Kaže: ’’Slušaj, svrati kod mene...’’
Šta će Bruno, ustane, uputi se hodnikom, zapli svoj lucky strike cigaro, i dođe u gazdin ofis. Unutra sisata plavokosa-sa frizurom ’’visoka punđa’’ - naočarka-sekretarica, Izvesna Lućija Bolonjezi di Kapri, rodjena u Toskani 1942.godine, u vreme kad joj je otac bio sa svojom jedinicom negde oko Brača, gde je prčio lokalni ženski živalj, i po svoj prilici, on dođe neki rod/predak Goxyju Cheeryju (s toga i ne čudi što Goxy voli Texa).
Lućija pokaza Brunu kažiprstom da uđe kod gazde u ofis. Bruno počeša jajca, kucne na vrata... ništa se ne čuje... Bruno opet kucne, kad se promoli gazdin glas: ’’AVANTI!’’
Uđe Bruno, a unutra sede Pepito Brat i Lepooki Sklavijani, koji gledaju negde u daljinu... hvataju inspiraciju, momentum... Gazda Serž, diže polako svoju glavu... kaže, ’’Sedi Bruno...’’
Bruno sede. –’’Izvol’te šefe?’’ - kaže Bruno- A Serž upita, polupospanog pogleda: ’’Oli šamar?’’ – A Bruno će, zbunjeno: ’’Que?’’- Tu se ubaci Pepito brat, -’’Šta ’’Que’’ budalo? Šta je ovo?’’ – i Pepito pred Bruna baci (tadašni) poslednji broj erotic & gay strip-magazina ’’Macho’’. – ’’Šta sa ovim?’’ – reče Bruno, a gazda Serž planu : ’’Basta, faccia di merda!’’ – Serž nastavi istim tonom: ’’Šta, ’’šta sa ovim’’, crtaš tu pederčine, kako jedan drugom đonglaju kare, prče se u žuto, i nose haltere... pa da l’ si ti normalan?’’ – i dodade: ’’I ne samo to... zar se nismo dogovorili da kad crtaš za mene, ne crtaš ni za koga drugoga! Šta ovo znači ludače? A?’’ - a Bruno će: ’’Ali šefe, ja... morao sam, mala mi je plata... u stvari, nije da se žalim, al’ kad već moram da se opravdam... ne mogu samo od pilota da živim...’’ – ’’A tako?’’ – reče Serž – ’’ Pa si morao baš pornjavu da izabereš da crtaš... funjaro jedna... i kažeš mala ti plata? Pa sad... pošto crtaš pornjavu, i što si prekršio dogovor, plata će ti biti još manja! Marš napolje sad!’’ – Na tren iznenađen, Bruno stade ko ukopan, a onda ga ophrva neka tuga i on pognute glave izađe iz ofisa, dok ga je pratio cinični smeh Pepita brata uz opasku: ’’Hihihihi – Bruno crta pedere, Bruno crta pedere...’’. Dok se sve to dešavalo, Lepooki Sklavijani je samo škiljavo promatrao celu situaciju, pušeći istovremeno svoje tri Davidoff cigare. Pošto je Bruno napustio Seržov ofis, a Pepito, počeo da se šlihta Seržu, kako bi on mogao da preuzme da crta korice za Zagora u nekoj skorijoj budućnosti, Sklavijani se izvukao ko puvanjak iz kancelarije, i izaputio se za Brunom. Uskoro ga je sustigao. Bruno je iza sebe začuo kašalj okorelog pušača. Sklavijani reče: ’’Heeej... Bruno---kah... kah--- vidim da si se potresao, i koliko si brzo napustio Seržov ofis... jesi li dobro?’’ – A Bruno: ’’Hvala ti što brineš Lepooki, druže moj, jesam se potresao, al’ nisam zbog toga brzo napustio Seržov ofis, nego mi se opako diže kara na Lućiju, pa sam morao brže bolje da napsutim kancelariju da me ne izvali da mi se naperio. Znaš... blam je...’’ – A Lepooki dodade: ’’Da, dobra je Lućija, prvoklasna Figa (što znači čkapi na italijanskom). Nego, šta ćeš sad da radiš Bruno, umanjiće ti platu za više od pola, znaš i sam kakav je lud, kad čuje da neko od ’’njegovih ljudi’’ radi za drugog, a da ne pominjem ako je u pitanju sexy žanr, a da ne pominjem homose... Hoćeš se povući sa Machoa i raditi full, samo za Serža?’’ – A Bruno će: ’’Ne znam Lepooki... ne razumem, na ’’Machou’’ sam radio u tajnosti, nije niko trebao da zna... a i da je neko od naših crtača video, razumeo bi zašto to crtam (zbog dodatne kinte-prim.aut.), ne vidim razloga, da bi me zbog toga, iko odrukao...’’ – a Lepooki će mudro: ’’Pa nije baš tako Bruno... znaš, krenuo sam za tobom, baš iz tog razloga, da... baš iz tog... razloga... da ti kažem da si odrukan!’’ – Bruno: ’’Odrukan? Ali kako od koga...? – Lepooki: ’’Pa... sve je počelo kad je Big Franko, po običaju, onog svog ’’satelita’’ Malog od Vile, iscimao da ide od crtača do crtača i iz kante za đubre vadi panele, i odnosi ih Big Franku, kako bi ih ovaj selektovao, i krao fore i precrtavao poze od drugih crtača.’’ – a Bruno: ’’To rade? Zamisli... auuuu... znači zato je Big Frenkiju tol’ko bolja anatomija nego moja. Piiii... ništa, Lepooki, nastavi, slušam te.’’ – Lepooki: ’’Pa ništa, s obzirom da je to standardni Frenkijev trkelj i lešinarenje Malog od Vile, sve je išlo OK, dok se Mali nije zatekao u ofisu Papa Gambinja, koji je upravo prelistavao taj sporni ’’Macho’’ magazin i usput igrao džepni bilijar. Mali od Vile je unutra video tvoj crtež, i tu ga je obuzeo neki infernalni plan pakosti... video je svoju priliku da tu može da napreduje.’’ – A Bruno: ’’Ma da l’ je moguće... i, Papito kadr na moje radove... piii... kakvo je vreme došlo... ništa nastavi Lepooki, šta je Mali uradio dalje?’’ – Lepooki: ’’Pa, ti znaš da ja radim na projektu koji ću da pustim u etar za 3-4 godine, najdalje, tipa, radi se o nekom Britancu, koji prči londonski vaginarijum i ubija zombije, al’ još nisam sasvim siguran kako će to funckionisati, pošto od tog glavnog lika kojeg razmišljam da nazovem Johnny Cat, pošto volim Johnnz Casha, pa kao u tom fazonu Cash-Cat... znašššš... kh—kah... a ćale od tog Johnnyja treba da bude kao neki dijabolik, koji spravlja te zombije... al’ ne znam videću još... ’’ – A Bruno: ’’Johnny Cat? – hah, a ubija Zombije? Ma daj Leppoki, ako će već da sesprdamo sa muzičarima nazovi ga Dog Dylan. Razumeš.. Bob-Dog, iako se ne rimuje, al’ kontaš na šta ciljam? Hah ha!’’ – Lepooki: ’’Haha---kako da ne... razmisliću o tome...’’ – Bruno: ’’Nego, daj, nastavi, šta je ona pičekitna Mali, naumio?’’ – Lepooki: ’’Pa taj projekat koji ti pominjem... meni trebaju crtači i crtači za korice, a najviše mi treba crtač za korice, i tu je Mali video svoju priliku, da se ušlihta Serđu, da odruka nekoga za nešto, i predstavi sebe kao dobrog za neki projekat, a u ovom slučaju, moj projekat. Tako je Mali tebe odrukao, da pored Serža, radiš i za drugog izdavača, plus da je to pornjava, plus da je crtaš loše, a ako treba Seržu neko za neki strip il’ koricu, on je slobadan i taze, tek izašao iz obuke Big Frenkija. A mogu ti reći, Mali dobro crta, šta više... al’ pazi, ovo nema veze sa tobom Bruno, al’ ja bi ga zaista uzo da mi radi korice za moj projekat...’’ – Bruno: ’’Da, razumem ja tebe... al’ taj Mali... da kaže da ja ne znam da crtam? Ne znam da crtam? Ne znam da crtam?!! – tu Bruno počinje da kipti i šutira aparat za gašenje požara u hodniku i da boksuje aparat za kafu i čokoladice. I u svom tom žaru, Lepooki fa uhvati za ruku: ’’Hej Bruno... ne šizi, polako, smiri se... nije vredno toga!’’ – a Bruno će: ’’Naravno da nije vredno toga! I Ne brini, neću Malim da prljam ruke, eno ti ga, neoštećenog, Lepooki, da ti crta Johnny Cata kad sazri... Ja ću završiti ovog Mister Noa, zbog truda Alfijevog, i jer ga volim ko druga, ali jedno znaj, čim to završim, idem odavde, daj oktaz! Jer bolje da nastavim i da crtam pederčine, nego da radim sa takvim i nožozabijačima u leđa! Vidimo se Lepooki.’’ – I tu Bruno napusti Sklavijanija, koji ga gledaše čkiljavo i u tišini praznog hodnika.
I tako je i bilo, Bruno je smandrljao ostatak stripa Izgubljeno utvrđenje / Ukleta kula, da budemo precizniji, od stranice br.147 pa do kraja stripa, kreće Brunovo pišanje po uratku, od kojeg je i Alfiju pripala muka, da je morao da pobegne kod Aleksandra Đankoze u bungalov na Siciliji, gde se smirivao i došao na ideju kako da još bolje razvije svoj serijal Marti Misterija, i da definitivno napusti Mister Noa.
Bruno's gone wild
Nego da se mi vratimo Brunu, pošto je smandrljao strip, koji ne samo da nije bio najbolji u smislu crteža, nego nije bio ni nacrtan po scenariju kako je Alfi pisao (zbog čega je ovom i u najvećoj meri pripala muka), već je Bruno, utapajući se u čajevima od maka, crtao onako kako su ga fleševi pičili, tako da se u poslednjih 30 i kusur strana stripa, stvarno moglo videti svakavkih ludorija.
Po završetku rada, ne samo da je Bruno dobio otkaz, nego i batine od Ateš Feridže, Seržove desne ruke. Ali, Serž je ipak izdao tu epizodu Mister Noa, jer je ipak bio zadivljen artističkim vizijama Bruna. Pustio je suzu-jer bio je kvalitetan mali-al’ previše se okuražio da radi za drugoga, i to je ono što je dovelo do kraha saradnje i suza i emocija. Ali to nije dugo trajalo kod Serža, jer biznis je biznis, i ima tu mnogo drugih stvari o kojima biznismen mora da razmišlja, a to nisu emocije i suze. S druge strane, iz rispekta prema Brunu, Sklavijano je svog novog lika nazvao po Brunovom predlošku, samo izmenivši redosled reči u imenu.
Sporni strip, zbog kojeg je Bruno dobio otkaz. A Bruno... da, Bruno... hodajući hodnicima praznog Seržovog hodnika, iz muškog wc-a, začu promukli glas. – ’’Ks...Pst.. Bruno... hej!’’ – Bruno: ’’Da?’’ – ’’Glas: ’’Hej, čuj... dodži, dodži ’vamo!’’ – Bruno se približi i uže u Wc, a tamo bleje, Ado Berar i Milo Kaco, duvaju vutro. Kaže Milo: ’’Hkf...(duva)... ćujem.... dobio si otkaza Bruno...’’ – Bruno: ’’A jesam Milo... idem odavde... šta ćeš... vraćam se na rad na ’’Machou’’... verovatno ću ostatak karijere provesti u crtanju pederčina kako se guziče... sigh... daj dim (šapatom)...’’ – Milo: ’’Evo ti... (šapatom) ... A daj ragaco, glavu gore, čuj... ’’pederčine koje se guziče’’... šta će ti to.... slušaj...’’ – ’’Bruno: ’’Šta?’’ – u to se ubaci Ado: ’’Milo i ja imamo nov projekat... zvaće se Ken. A pošto Millo voli da se potpisuje ’’Parkericama’’, to će tom novom liku biti prezime. Ja ću uglavnom da pišem, ali pisaće i Millo. Al’ isto tako, Milo će i da crta, ali onda nećemo moći tako brzo da kompletiramo stripa...’’ – Ubacuje se Milo: ’’Da, ragaco, što kaže Ado... da... zato, mislili smo da pitamo tebe, da li ti hoćeš s nama radiš , da crtaš. Western je u pitanju. Al ne ono ko derpe Tex, nego pravi, ozbiljan, što te izuva iz čizama. Ko Djangova gitara!’’ – Bruno: ’’Može! Kad počinjemo?’’ – i svi prasnuše u smeh, jer je trava počela da ih radi.
Svejedno, tako se Bruno spasao od doživotnog crtanja homo pornjave, a život je tekao dalje. 1986.godine. Lućija se podala Robi Diju na fotokopir mašini, i na kojoj ih je ukebao Mali od Vile, i odrukao ih Serđu. Zato je Lućija dobila otkaz, Robi je ’’slučajno’’ povredio ruku kojom crta, kad je jedne večeri sreo Ateš Feridžu u jednoj mračnoj uličici, a Mali od Vile je počeo da radi korice za Sklavijanijev novi projekat.
Crtež: Recite Ne! Drogama i alkoholu
Korica: Pre batinjanja Bruna/ Posle batinjanja Bruna
Scenario/priča/realizacija: Recite Ne! Drogama i alkoholu
Utisak: 2/10Muchas personas se afeitan los pendejos.