Pa kad bi se Mister No upakovao u bolje korično rešenje, da recimo na zadnjoj korici udare neke ilustracije Robi Dija, gde je Mister No zagrljen s nekom seksi garotom, pola ljudi bi zaboravili na Dragonera.
A realno, i to što se Dragonero pre rasproda, ok , super! samo nek ljudi kupuju stripove, i da ih što više ima! Ali... utisak pročitanog između Mister Noa i Dragonera... pa uf! ne može da se meri!
Mister No je toliko životan, taj osećaj socijale, prljavštine, surovosti života... to Dragonero nema, tu sve neka imaginacija i fantazija. To kad prerasteeš 16-17 godinu, više ne možeš ni sa pažnjom da čitaš, postane napor, pa počenš da gledaš slike samo. A Mister No... bato! to prodje 100 godina, da odleži kad ga jednom pročitaš, i opet ti bude jak utisak kad pročitaš, kad odleži.
Kad vidiš kako Robi Di crta žene, pa nema, osetiš svaku dojku, bok, batak, guzu pod prstima... suv realizam!
I pogledaj scenariste Mister Noa, ljudi išli po južnoj americi, doživeli džunglu! videli indiose, pričali sa rajom shvatili stvari, i realno preneli u strip.
A šta su ovi iz Dragonera doživeli? igrali onaj... morrowind?
poštujem dragonerovu popularnost, ali bato, zna se koj je kvalitet!
Muchas personas se afeitan los pendejos.