Radujem se svakom trobroju Nick-a, ali priče baš umeju da me razočaraju.
Sve tri priče iz ovog broja su veoma slabe, totalno klišeizirane, jedva dovoljne za "ubijanje" jednog slobodnog popodneva.
“Hitac u potiljak” govori o korumpiranosti policajaca i surovom uklanjanju svakoga ko im se nađe na putu.
Nick će na kraju kroz jedan zamršen zaplet otkriti prave krivce i rešiti slučaj.
Kroz samu priču upoznajemo se i sa nesrećnom sudbinom mladića koji je žrtva disfunkcionalne porodice (pre svega oca ratnog veterana).
Priča je totalni kliše, crterž Del Vecchio-a malo popravlja stvar.
“Za umrijeti od smijeha” govori o tome kako ljudi ne biraju sredstva da bi došli do svog cilja (prvenstveno zarade).
Čelni ljudi televizijskih kuća će u sprezi sa mafijom ukloniti sve zarad podizanja gledanosti i popularnosti.
Ovo mi je najslabija priča, jer ne samo da je zaplet naivno urađen već su i likovi jednodimenzionalni i površni.
Ono što mi se posebno nije dopalo je Dell’agnol-ov katastrofalan crtež.
“Nebeski pašnjaci” su najmanje loša priča u ovom izdanju.
Nick i Violet odlaze na zasluženi odmor na jezero, ali sticajem okolnosti bivaju umešani u obračun kriminalaca i njihovu potragu za davno opljačkanim plenom.
Nick će se u stilu iskusnog policajca obračunati sa kriminalcima i vratiti novac (opet totalni kliše).
Bespotrebno ubacivanje fantastičnih elemenata nije doprinelo boljem kvalitetu same priče.
Crtež korektan.
Sve u svemu preporuka za čitanje samo za okorele fanove Raidera.
Svi ostali apsolutno ništa neće propustiti ako zaobiđu ovaj trobroj.
Carpe diem...