Ono što mnogi koji ovde govore o "čarima kolekcionarstva" zanemaruju, i što se skoro nikada ne pominje, su ljudi sa gadnim OCD-jem, kao ja na primer. Pretpostavljam da sam manjina, ali verovatno ima još takvih slučajeva. Dakle: ljudi kojima je, pa maltene neprihvatljivo i veoma odbojno da imaju u kolekciji polovan strip koji je neko drugi čitao. Čak i apsolutni glancer koji je samo stajao nepročitan kod druge osobe, mi stvara nelagodu. Želeo bih samo nove stripove koji su direktno došli od izdavača u moje ruke (preko nekog distributera / knjižare / striparnice, naravno). Iz tog razloga sam bio jedan od "smarača" ovde na forumu, koji su uporno tražili reprinte. Kad mi je konačno sleglo da je to uzaludno, i da moram da se pomirim sa time, pokupovao sam ono što mi fali na aukcijama.. Mada sam gledao da baš budu glanc neotvoreni, i shodno tome i (pre)platio. Sad imam komplet kolekcije svega što sam želeo (sem nekih MM giganata, ali nisam se baš nešto ni potrudio oko njih, da budem iskren). I dalje mi je gorak ukus u ustima zbog tih polovnjaka, ali ok, to mi je što mi je.
Ono što zabrinjava (gledano dugoročno) je upravo činjenica da nema, i neće više biti novih kolekcionara, a serijali koje pratim će izlaziti sledećih dobranih 10-tak godina. Dok budem imao pare, kupovaću, ali niko ne zna šta nosi budućnost, i ovo važi za svih 400 / 300 / 250 sadašnjih ljudi koji prate te serijale. Dakle, statistički gledano, usled ko zna kakvih okolnosti, pa zašto ne reći: čak i smrti - broj kolekcionara će samo da opada. Jer kad neko iz bilo kog razloga prestane, neće biti novog kupca koji će da zauzme njegovo mesto. Nada da će se kolekcije prodavati kad neko odustane su neutemeljene, jer ja i kad bih npr. prestao sutra, pre bih umro nego prodao ovo što sada imam. Kod mene je zarobljeno poprilično stripova, i neće biti oslobođeno čak i da prestanem da kupujem nove. A ne mogu da zamislim sebe kako i sa 50 i kusur godina redovno refresh-ujem Libellus sajt za najave, javljam Maretu u AF šta da ostavlja, i hitam promptno prvog vikenda za Bg, kako bih brže-bolje ugrabio svoju turu, pre nego što nestane za nekoliko dana... I mislim da nisam jedini koji deli ovaj sentiment.
Sasvim je moguće da će tiraž izdanja u toku tih sledećih 10 godina da padne na 100-150, i to u najboljem slučaju (iskreno se nadam da grešim). To će dići cene u stratosferu, što će u kombinaciji sa odustajanjem trenutnih kupaca i nedostatka novih, napraviti spiralu manjka potražnje novih brojeva. Dade su u više navrata rekle i ponovile da će štampati i 2 primerka makar samo za njih, i ja im verujem. Međutim, fora je, što i za njih važi isto što i za nas, kupce: budućnost je nepredvidiva i varljiva, želje su jedno, a realnost nešto sasvim drugo.
Ovo su samo neki momenti za razmišljanje, druga strana ne-reprint politike. Svestan sam činjenice da su oni probali sa reprintima, i da nije išlo zbog slabe prodaje... Možda je potreban bolji marketing? Otkud znam, ko je kriv i ko će biti kriv, i za šta konkretno, to sad više nije ni bitno. Samo predočavam kako su obe stvari kompleksne i nose sa sobom izvesne posledice. S jedne strane ne želim da Libellus uđe u finansijsku bulu zbog reprinta, ali s druge strane nas čekaju ovakvi scenariji... Čovek jednostavno nije pametan, ali teramo svi dalje, i nadamo se najboljem.
Svima želim da ovako ili onako, u što kraćem roku, popune praznine u svojim kolekcijama, i da nam Libellus traje još dugo, dugo
!
