Ovde dotičan član Spock (nadam se da je to po kultnom vulkancu iz Trek Stara, jer u protivnome, kod mene u selu je bio jedan Steva, koji je kako su seljani govorili, pio ko smuk, pa ga bili prozvali Steva Smuk, al kako se stalno spoticao i padao od pijanstva -u bare, balege, blato, nazvali ga na kraju Steva Spok (zbog tog
Spoticanja.)), pomenuo mi je Sclavijevu epizodu Zagora, koja se zove ''Demon Ludila''... pa kako je duuuuuuuuuugooooo nisam čitao, rešim da je opletem opet, al ovog puta u izdanju Veselog četrtka.
Prvo: Korica-dobra, al ono ''oda-brane priče'', brateeee...
Drugo: listovi, štampa - kriminalitet, ja bih češče proveravo toner da sam na njihvom mestu. čime su ga punili? špricevima na alan ford način? što ekonomičnije to bolje, skupa tinta?
Crtež: ferinjoooo, eeee, kad se setim, ko malecak, on meni bio jako zajeban, uuuuu! kad vidiš one njegove korice, jabački do maksimuma, i znaš da unutra zagora čeka belaj, i da će zlice i pice najebati na kraju.
Kad se setim samo one korice za strip sa onim nekim indijanskim poglavicom, što stoji kraj mrtvog konja spreman za tabanje-a kao okolo sneg, zagor, spreman za napad to meni bila najbolja korica ikad. ne sećam se imena.
A priča, pa brate Sclavi... ja sam te razumeo.
Bio je to težak period života za tebe, kada je Maraffa proteran sa Mister Noa, a ti 1983 napustio Zagora, a nešto posle i Pilota... Vidim mnogi kao kažu ovo ultimat zagor, nešto kao što je ''Prohujalo s Vihorom'' za film, munje, Helingen, Zdravko Čolić... I krenem ti ja da čitam. I kako sam ja sve shvatio...
Prvo otkrijem da je Veseli četrtak ovo objavio u celosti, znači starom Zagoru fali skoro sto strana,šta? E sad, na kraju stripa vidim i neki Tadija piso kao nešto ekscentrični krugovi, Zagor u ludilo, Betmen... što s tiče Betmena, sećam se, kad smo u mojoj osnovnoj školi imali neku roštiljdžinicu kraj škole, nešto kao ''Na ćumur Kod Rajke'', koja se proširila i na birtiju veličine buržujskog wecea, i mi kao, a šta deca, kao skupimo se i kao da napravimo sprdnju. Uđe prvi, i pita - 'dobar dan, je l' dolazio betmen?' - Rajka se zbuni jadna, kaže 'm? ne?' - pa prodje tako dva školska časa, upadne drugi drugar, isto pita, Rajka, i dalje ne zna šta se dogaža i na kraju upada treći kaže, ' ja sam betmen, jel me ko tražio?' - a tek onda Rajka u haosu u glavi. A šta sam hteo reći je da ovaj Tadija, priča badava, kakav betmen kakvi krugovi. Ovaj strip je terapija bio, nema to veze sad tu neki betmeni o ostalo,već isključivo Sclavi.
Čovek je prošao kroz psihički tortur, ko zna šta ga sve morilo, poroci, krize, insomnija, ima tu svašta, i to se vidi kad čitaš.
A da ne komentarišem sve, ja bih ko Tadija da otrpilike izvučem sve ono što je po meni ključno kako priča funkcionira.
Lov - Ja sam shvatio da je prva faza stripa, kad Zagor lovi jelena, pa onda kad od umora capne u glavu, tipičan je primer iscprljenosti - čitaj Sklavijeve, koji je morao nakon onih sprdnji koje je pisao u Zagoru da se presabere, jer onoliko količinu zafrkancije, nije lako pisati konstantno , a da ti psiha ne sagori. I to padanje u ludilo je bilo očita signalizacija Seržu - ''Brate, pusti me sa Zagora, prs'o sam, ne mogu više, ovako kako Zagor izgleda,izgledam ja, a ako ja tako izgledam, izgledaće i svaki dalji Zagor,a to je kompletno ludilo, propast.
Pauk- da bi još više naznačio svoj negodovanje rada na Zagoru je momenat kad Čiko sanja da se upleo u paučinu, a sanjati paučinu predstavlja laži, što je očit dokaz da Sclavi više nije mogao da se krije iza toga da mu pisanje priča o Zagoru godi. Čak i ono suicidno bacakanje Zagora u vatru, kad tripuje, je još jedan primer da je Sclaviju preko glave bilo Zagora, i da bi ga i sam najradije... SPALIO!
Rekao je ''Tiho zbogom''... jeste, 1983.godine, Sclavi je rekao to
''Tiho Zbogom'' Zagoru, želeći da se kompletno posveti Traperu i razradi Dilana, ali ga očigledno ovi iz Bonelija nisu slušali i evo šta se dogodilo: Kroz epizodu, Sclavi naglašava to ''rekao je ''Tiho zbogom'' '', ali vi to ljudi niste prepoznali, niti ste hteli čuti, i sada ćete videti kako ću vam izubijati Zagora, jer niste skontali da mi se popeo na perčin, i sad ćete dobiti ''demona ludila'', a taj demon sam ''Ja'' - to jest Tiziano Sclavi. Ne Helingen, ne Čiko, nit Pery, već sam Sclavi, a ludilo je Zagor, ludilo su depre i krize u koje je zapadao van stripa, i to je sve nabacano i rasuto u ovome stripu.
Čiko pije bezin - postoje ljudi koji alkohol menjaju za benzin i to je jedna od bolesti zavisnosti, u kojoj vidimo Čikov bezinski ples, što jeste efekat pijenja bezina, kad udari u glavu, jer tad čovek počne sumanuto ''igrati'', a to Čiko i radi, a Sclavi to koristi da nam prikaže i da je on ogrezao u poroke, i da kako Čiko izgleda, tako i Sclavi izgleda dok piše tu priču o ''demoniju ludila''.
Zagorova borba u pećini sa demonskim Akotom je Sclavijevo hrvanje sa ličnom deprom, i suočavanjem sa činjenicom da iz toga mora da nađe izlaz (a to je Dylan Dog- u to vreme, kad je ovo pisao, Dylan je verovatno još bio u povoju, čemu je težio da ga što pre realizuje, inače će pisanjem nečega što baš i ne voli-poludeti). A ne, stvarno se vidi da Sclavi nešto ne voli Zagora, jer ja sam to što je on napiso-i vuka samotnjaka i demonsku masku, hakarama... baš doživljavao, da je Sclavi Zagora i sam baš doživljavao kao budalu, il mu je prosto rekavši, koristio da se prazni sa pričama koje nigde drugde ne bi mogao da uvali, i čisto zarađuje scenarističku platu da bi obezbedio sebi socijalno, penziono i staž-pošto to u Boneliju ne daju.
Smrt Akota - očigledno uperivanje prsta u Boneli board, ''evo šta ste uradili sa mojim stripom ''Traper Kerry'', mogao je da bude vrh, al vi ste to sasekli (ubistvo Akota) jer vam se nije svideo ''moderniji Zagor u ruhu trapera - i sa bolja dva sidekicka, i lepuškastom pičokom'', nastavlja dalje - ''ali ne brinite gospodo, duh Trapera Kerija će živeti kroz mog novog junaka ''Dilana Doga'', i zato kroz Akota, Sclavi govori, da prevedem - ''iako ga je Zagor (kreativno) ubio, Sclavi će i dalje biti u Boneliju (dobra je para), radeći na Dyalnu Dogu.'' To što govori Zagoru da se ''vratio iz sveta mašte'', znači da ga Sclavi pušta, da nije mogao da se izbori sa Zagorom, i da će Akoto (u ovom slučaju subliminalni Sclavi), ostati uvek tu (čitaj u smislu - ''ostajem uvek tu, zbog onoga što sam napisao pa kakvo god to bilo, a ti Zagore, putuj igumane, vrati se u svoj realni darkvud, ja te puštam, i mani me se više, id' u čkumatrinu!'')
Smrt Zagora - dekonstrukcija Sclavijevog ludila (Zagora) na više nivoa, ali očigledno bezuspešno, jer ipak ... Zagor je 20 godina jači od prisustva i uloge samog Sclavija na pisanju Zagora. Pobeda je nemoguća.
Uloga Hellingena - Helingen se raspada, sastavlja, propada, vraća iz mrtvih... laik bi se priupitao, šta je tu po sredi, a nije veseli četvrtak, kapirate? Sad ću vam reći:
*Helingenovo raspadanje u svemiru je - emotivno i duhovno stanje Tiziana Sclavija nakon završetka rada na Zagoru 1980-1983
* Helingenov preporod u svemiru - Tiziano sebi daje novu šansu, ''mogu ja to'' to jest, imam snage, smisliću novog junaka, - Traper Kerija!
*Helingenova smrt - Sclavi NE VOLI Zagora, i samim tim to ga ubija u svakom smislu, kako živtnom, tako i kreativnom.
*Helingenov povratak iz mrtvih - kao pravi demon-Sclavi, rešio je se da se vrati na priču o Zagoru ('demon ludila') i jednom za svagada, raskrsti sa njim!
* Borba divova - Hellingen vs Zagor - suočavanje Sclavija sa svojim ludilom tj. Zagorom. Sclavi gubi, ludilo pobeđuje. Jednom rečju, Sclavi je nemoćan... ne može protiv ludila, i tu i sam Serž shvata, da je najbolje da sa ovom pričim Sclavi zaista digne ruke od Zagora.Zagorova beseda Helingenu - Kako Sclavi doživljava Boneli board, koji mu uvijeno u obladnu govori, ''dečko smiri konje, ako oćeš i dalje da radiš za nas. bio si urednik al da je se malo smiri,''. - ukratko.
Kiki - ovde je Kiki personifikacija Manitua, ali u domenu psihologije, Kiki označava opuštanje živaca, smirenost, oslobađanje od straha...
I tu imamo scenu da je Helingen (sam Sclavi) video kikija tri puta, i da faktički to predstavlja da onaj ko Kikija vidi tri puta - umire.
Zagor (Sclavijevo ludilo) video je Kikija dva puta... i ostaje da živi... što će reći, Sclavi je umro (kreativno u domenu Zagora) ali se isto tako i oslobodio od tog tereta koji mu natura Zagor, zbegnuvši na Dylana doga , dok Zagor (samo ludilo) nastavlja da živi.
Ipak, Kiki u lbgt krugovima znači i okupljanje toplih ''prijatelja'' .
-Poslednnja slika u stripu- ''Šala'' - Sclavijeva poruka fanovima, ne kraj Zagora. Odnosno, Sclavi kroz Kikija poručuje fanovima Zagora, da je sve to bila šala, a ono iščezavanje Kikija i ekipe nam govori, da nikada više nećemo videti Sclavija na Zagoru, i da je to zaista kraj - Sclavijev kraj na Zagoru, a ne kraj samog Zagora.
Na kraju, pesma ''Hells Bells'' od Ac/Dc je klasik hit, al kad bi ste se malo udubili u tekst, videli bi da čovek u većem delu stihova čita vremensku prognozu. - drugim rečima ništa specijalno, lirička prevara-može se reći.
Slična stvar je i sa ovim stripom. Čovek bacio na astal svoje emotivno i psihičko stanje, obukao ga u zagorov svet, podelio uloge i eto ga... za mnoge najbolje il najgore izdanje zagora.
Meni lično, više paše Dostojevski.
Ocena/utisak: *****/10
Muchas personas se afeitan los pendejos.