Danas je na red došao Dragonero, knjiga 16.
Idemo redom.
1.U srcu carstvaIzuzetno zanimljiva priča o najvećoj tajni carstva, osveti, senkama prošlosti, hrabrosti.
Zaplet dostojan jednog filma epske fantastike, koji nagoveštava svoje nastavke jer ovo je samo početak jednog velikog obračuna.
Borba je non-stop, atmosfera napeta, sve pršti od akcije.
Crtež izuizetan, detaljan, kadriranje akcionih scena perfektno.
2.Izgubljena decaOvo su u stvari dve kratke povezane priče koje prate naše junake u borbi protiv veštaca.
Prva predstavlja zarobljavanje Ianovog starog i moćnog neprijatelja.
Jurnjava, akcija, Ianova snalažljivost i hrabrost, i sve je brzo okončano.
Druga priča je o Gmoru, njegovoj hrabrosti i dobroti, snalažljivosti, borbi sa vešticom koja ih progoni još od detinjstva.
Kroz flashback saznaćemo nešto i o tome kakvi su naši junaci bili kao deca.
Crtež u prvoj pričici dobar, naročito mi se svidela upotreba senki.
U drugoj oba crtača solidna, deo o detinjstvu gotovo karikaturalan.
3.Krila ErondaraOvo je samo početak jedne tajanstvene priča o zmajevima, tek uvod u potragu i otkrivanje pravih motiva krađe zmajevih jaja.
Radnja se polako razvija, upoznajemo se sa novim likovima, Ianovim prošlošću, tu je i par komičnihh scena.
Priča slabija od prethodnih (prva mi je najbolja), ali i ne može da se posmatra zasebno već samo kao deo jednog kompleksnijeg zapleta koji tek sledi .
Dva crtača.
Sa jedne strane izuzetno senčenje, scene predela, zmajeva, noći.
Sa druge, tek prosečan crtež drugog crtača.
Dragonero više ne predstavlja "prijatno iznenađenje".
Priče u brojevima regularne serije iako kratke su veoma dobre, zabavne, sa odličnom atmosferom “mača i magije”.
Preporuka za čitanje.
Za ljubitelje Dragonera i epske fantastike nezaobilazno štivo.
Carpe diem...